Sa rukama u džepovima
Besplatne ulaznice
Kako imam više nego poluvekovno pozorišno iskustvo, znao sam da oko premijere Krležinog „Izleta u Rusiju“ u CZKD neće biti nijednog suštinskog problema, već redovne frke s pojedinim razmaženim gledaocima. Evo pregršt tih, uvek istih muka oko nečeg lepog – rađanja nove predstave. Izostaviću navodnice, ali sve što sledi shvatite kao citat.
Zašto mesta nisu numerisana pa moramo da se guramo da ugrabimo bolje mesto? Zašto su ulaznice besplatne samo za premijeru kada ja spadam među one koji bi za premijeru dobili besplatnu ulaznicu? Zašto moram da čekam u redu da podignem svoju besplatnu ulaznicu. Dali ste mi besplatnu ulaznicu za predstavu, a zašto onda moram da platim program (istini za volju, sadržajan i odlično dizajniran)?
Na pregršt pitanja – pregršt odgovora…
U salama kao što je CZKD, ni u svetu ni kod nas, nije običaj da se mesta numerišu. CZKD živi od razumevanja naše sredine za njegovu delatnost, ali i od pojedinaca koji su spremni da svojim plaćanjem ulaznica pomognu što redovniji život te nedržavne teatarske pojave.
Odgovor na poslednje pitanje je pomalo ćapkunski: „Plaćanjem programa pokaži bar malo volje da izvadiš ruku s novčanikom iz džepa i da žrtvuješ koji dinar za ono što gledaš, cicijo!“.